Panel diskusija 15.05.2019. - Zaključci upućeni nadležnim državnim organima


Број:
126

Београд, 20. maj 2019. године

У организацији Градског одбора Синдикатазапослених у здравству и социјалној заштити Београда, дана 15. маја 2019. године, одржана је ПАНЕЛ ДИСКУСИЈА,    у циљу сагледавања места и перспективе запослених у здравственом систему Србије (са посебним освртом на Београд, који чини трећину здравственог система).

 

Учесници ПАНЕЛ ДИСКУСИЈЕ, поред носилаца функција у Синдикату, били су: директори и помоћници из неког броја здравствених установа као и Комора (лекарске, стоматолошке, фармацеутске, биохемичара и медицинских сестара и техничара...).

 Panel Diskusija

На основу уводних излагања Прим. др сц. мед. Радмиле Обреновић, председника Градског одбора Синдиката... и Гордане Лукић, члана ГО Синдиката – изложених званичних података за 7 (седам) година о кретању кадрова на нивоу установа; нивоу задовољства запослених и кретању плата у здравственом систему по профилима и података које су изнели учесници Панел дискусије, дошло се до следећих закључака и предлога:

 


 

  1. Постоји одлив кадрова са искуством ка приватној пракси и иностранству.
  • Чињеница је да се врши пријем за попуњавање тих упражњених места, али у недовољном броју и неадекватне структуре.
  • Недостају лекари одређених специјалности и искуством;
  • Највећа флуктуација је медицинских сестара – одлазе у иностранство – баве се негом, а њихова упражњена места углавном се попуњавају, али проблем је што одлазе кадрови са искуством, а запошљавају нови без радног искуства - са недовољно знања и вештина.
  • Услед смањеног броја извршилаца повећано је оптерећење преосталог средње медицинског кадра због непрестане обуке новопримљених.

Дакле и да се надомести број извршилаца не успева да се надомести изгубљени квалитет те миграције здравствених радника значајно утичу на пад квалитета услуга;

За разлику од здравствених установа са већим бројем запослених где је сразмерно мањи одлив лекара, врло велики одлив лекара је присутан у установама са мањим бројем запослених које се баве специјалистичким делатностима.

 

  1. Старосна структура запослених (преко 50 година).

Крајње је неповољна старосна структура запослених услед негативног дејства Закона о забрани запошљавања у јавном сектору, што је направило дисконтинуитет у упућивању на специјализације и произвело дугорочни проблем у супституцији природног одлива кадрова.

Забрана запошљавања је подстакла талас одласка младих лекара који нису имали могућност да почну да раде у јавном сектору. У последње две године примљен је значајан број младих лекара али то неће решити проблем недостатка одређених специјалности јер је уочљив генерацијски јаз.

 

  1. У установи Апотека Београдпостоји тенденција опадања броја запослених, а налазе се у неравноправном положају у односу на приватни сектор, почев од набавке лекова, марже и неједнаких услова пословања у односу на приватни сектор што је довело до смањења обима посла и одлазак фармацеута.

 

  1. Анализа доступних података Института за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут" показала је да задовољство запослених има непрестан опадајући тренд, посебно на нивоу терцијарних установа, док је на нивоу примарне здравствене заштите опадајући тренд нешто блажи.

 

o   Незадовољство је такође велико у области педијатрије.

 

o   Подаци су такође показали да значајан проценат запослених здравствених радника и сарадника у готово идентичном броју размишља о напуштању јавног сектора и то из оне групе запослених који пре 2014. године нису размишљали о одласку из јавног здравства. Констатовано је да постоје проблеми организационе природе што повећава незадовољство запослених.

 

o   Ниске зараде, а посебно нарушени односи међу групама послова према Уредби и минимизирање разлика између најниже групе послова и средње спреме, има за последицу такође, одлив немедицинских стручних кадрова, који су неопходни за функционисање система.

 

  1. У посматраном периоду, зарада запослених у здравству је опадала, те сада послодавац надомешта до минималне зараде за шест група послова из Уредбе о коефицијентима... због чега је дошло до нарушавања распона плата у здравственој делатности, тако да је плата запослених са трећим степеном на нивоу минималне зараде, а послови су значајно сложенији од најниже групе послова, која је такође на минималној заради.

 

Плата средње стручне спреме нездравствене струке прима 1,14 минималне зараде, техничар здравствене струке са четвртим степеном прима 1,4 минималне зараде док лекар, стоматолог, фармацеут... прима 2,59 минималне зараде.

Најсложенији послови у здравству су на нивоу 3,36 минималне зараде.

 

Уредбом је предвиђен распон коефицијената 1:2,2:3,77:4,94, где јединица (1) сада вреди 0.66 минималне зараде за просечан фонд сати на месечном нивоу.

 

Неподељен став учесника скупа, као и Синдиката запослених у здравству и социјалној заштити Београда је да треба хитно:

 

  1. Укинути Закон о забрани запошљавања у јавном сектору.

 

  1. Донети кадровски план за сваку здравствену установу на бази прописаних стандарда и мера извршења.

 

 

  1. Оптимизовати организацију рада, набавку опреме и средстава, услове рада и систем   руковођења у здравственим установама.

 

  1. Предузети све мере да се заустави одлазак запослених из јавног сектора, јер је неопходно обезбедити пружање здравствене услуге у континуитету а сталност у раду са пацијентима повећава квалитет услуге.

 

  1. Обезбедити да однос између највише и најниже плате буде у складу са Уредбом 1: 5,0, што значи коефицијент 1 - минимална зарадаза најједноставнији посао (5.98), а највиша за коефицијент 29.32 из Уредбе, 5 минималних зарада.

 

 

                                                                                     П р е д с е д н и к

 

                                                                      Прим. др сц.мед. Радмила Обреновић